Kad bi ove zvezde znale
za te tvoje oči male
Pa od stida ne bi sjale
i smesta bi na tlo pale
Da ti srebrom pospu pute,
prate svaki korak tvoj
I da tamo navek ćute
sve dok raste malac moj!
Tiho poput prepelice i
lagano kao dah
Da miluju tvoje lice i
sipaju nežni prah
Da te grle i poviju i
polako nose snu
Da te ljube i nunaju
kada majka nije tu
Kad si svakoj zvezdi
dao da živi u oku tvom
Zašto mesec ne bi stao
kad pripada jatu tom
Mirno spavaj čedo moje, lepo sanjaj moja bebo
I dok sklapaš oči svoje, već te čuva celo
nebo!
